Tiha poezija rastanka

Tiha poezija rastanka.

Šaputanje u uzdasima skrivenim u grudima,

Nejasno mumlanje i treperenje srca.

Odlasci nas podsećaju na nas 

Kakvi smo bili nekada

Kakvi želimo da postanemo.

Neizvesnost budi jačinu i veru

Da sutra nije prošlost, sutra je život

Mi smo život.

Pod istim nebom

Pod istim nebom putujemo

Jedno ka drugome svakog dana

I zovemo se

I trazimo se

A tu smo.

Pod istim nebom nase oči sijaju

Blješte

I ljubimo magično

Dodirujemo se i osvetljujemo jedno drugo.

Pod istim nebom smo se sreli u snovima

Uhvatili za ruke i zagrljeni znali

Da vise nikada nece biti isto.

Čekala sam te

Zelela sam te i kada te nisam imala

Dok sam te cekala

A nisam znala da tebe cekam

Cekala sam prolece

A nisam znala da si ti prolece

I onaj topli povetarac koji me miluje i mirise na zumbule.

Koji mi se umrsi u kosu 

I udisem ga kao zivot sto udisem.

Cekali smo se na starom peronu gde vise nema putnika.

Gde su svi otisli a ti si dosao I pogledao me u oci

I rekao da je vreme. Da se krene. I uhvatio me cvrsto za ruke. 

Bas kada sam htela da odem.