Ponekad se vratim na tu klupu
Na kojoj su se jednom srušili svi snovi.
Ona priča i previše.
Sve ono što ne želim više da čujem.
Kažem joj da zaboravi, da pusti, kaže: "Oprostila sam, ali ne mogu da zaboravim".
Ispričamo se, više ona, ja nemam snage za te razgovore.
Kaže na kraju: " Biće sve u redu", srce je tu na mestu.
Vratim srce na mesto i nastavim dalje...
