Znam da si tu

Ne verujes da te volim

Da drhtim za tobom,

da si moja plima i oseka

I moje sunce koje me ujutru budi.

Ne verujes da smo zivi 

Pod istim suncem jedno prema drugome okrenuti

a ledja ti osecam i dah koji je dalek.

I ako ne kazes nista

ja znam da si tu.

Sanjaj

Ti možeš da budeš svuda,

Samo te nema kraj mene.

Znaš li kuda te vode putevi, 

da li će neki biti od crvenog kamenja?

Da zalutaš njime i iznenadiš se kada otvoriš oči.

Kada se pojaviš ispred mene i uhvatiš me za ruke

Kao da se ne poznajemo.

I ništa mi ne pričaš o sebi

Samo da voliš boje

I ja se oduševim

I pijemo kafu celog dana negde

I pričamo o bojama.

Kao da je samo to važno.

I ne pitam te kuda ideš

I ne pitaš me kuda idem.

Sutra će biti neki drugi put ispred tebe.

Samo sam sanjala

Da sam na vreme odustala, 

kao što inače odustajem,

Možda bih mirnija bila. 

Možda bih noću spavala bolje 

I ne bih sebe kinjila pitanjima. 

Možda bih ustajala bez čekanja,

Možda bih živela potpuno slobodna.

Da sam odustala ne bi bilo muzike i topline

Kada je baš hladno.

Ne bi bilo reči kada ne znam kuda dalje.

Ne bih maštala i sanjala.

A moji snovi su potpuno realno izgledali.

To mi je bilo dovoljno.

Kao da si tu.

A čekanje se razbije trenutka kada čujem glas.

Ni jedna daljina nije bila dovoljno daleka 

Da ne može da nas poveže.

Ali svaki uzdah je sve teži

I nesto sve manje sanjam...

Ma koliko bili lepi,

Snovi ostaju samo snovi.

Nije sve izgubljeno

Kad se sruši sve

Nikad ne reci sve.

Seti se trenutka 

Makar delića sekunde

Kada si bio živ.

Seti se da sve ne postoji.

Postoji samo trenutak sada

Ta sekunda kada možeš da promeniš mišljenje.

Pa kaži sebi- nije sve tako izgubljeno.

Od trenutka ću napraviti sve.

Tebi

Dala bih ti svoje ruke

Da te grle kada nisam tu.

Dala bih ti svoj glas

Da ti šapuće nežne reči

I miluje dok ti govorim šta želim.

Dala bih ti jutra i večeri da duže maštaš o nama.

Dala bih ti najdužu noć 

Koja ne bi želeo nikada da se završi.

Dala bih ti delić srca, ali ti ne treba.

 Ni ruke, ni noći. 

Nazdravljam

Dižem čašu za nas. 

Za sve ono što smo mogli

Što nas je čekalo iza ugla.

Za sekund sna.

Za trenutak nade.

Nazdravljam za lepotu

Koju bi smo posramili zajedno

Za strast i neprospavane noći,

Za ostvarene dečačke snove.

Za sve duge šetnje

I beskonačne razgovore

Koji se nikada neće dogoditi.

Za svu čežnju i drhtaje,

Za razum i život 

Koji su pobedili bitku.

Za svaki čežnjiv pogled

Za izgovorenu nežnu reč,

Za svaki dodir,

Dižem čašu.

Za sve ono u čemu će druga uživati,

A ti nećeš znati šta ti je zaista potrebno.

Nazdravljam za tvoje oči koje neću gledati.

Koje podsećaju na more.

Trebalo mi je to more.

Mirno naizgled, a kada udješ u njega uzburkano i nemirno.

Sve boje su se ogledale u njegovim talasima.

U njima sam mogla da pronadjem utehu za svako moje osećanje.

Dižem čašu za nedorečenost.

Tek si zavirio u moj svet,

A čitava galaksija je čekala neistražena koju nikada nećeš otkriti.

Za sve što bih ti ispričala,

Za sve što naslućuješ.

Kažeš želiš sve da čuješ,

Ali onda nikada ne bi poželeo da odeš.

A meni ne pripadaš.

Gutalj po gutalj odlazi,

Kada bude bila prazna čaša

Ti ćeš se vratiti u svoj idealan svet.

I nećeš ni slutiti šta smo sve mogli,

Nečeš ni slutiti šta ti zaista treba.

You are never alone

What is distance

When energy can't be held

And silence can't be shut down forever.

What is touch

But a gentle whisper and words that hold you together.

Let's share love under the same sun,

We breathe the same air and send each other fragrance of life.

You are never alone.

Šapati prirode

Čujete li šapate kada ste sami?

Kako vas pozdravlja lišće i priča zaboravljenu priču o tome kako je drvo stasalo.

Drvo govori o deci koja su se igrala ispod njega,

O zaljubljenima koji su trazili hlad dok su ležali ispod njega

I upisivali večne inicijale na kori da rastu zajedno sa drvetom kao njihova ljubav.

Pustite kada ste sami vetru da vas miluje.

Dozvolite sebi da budete sami. 

Da maštate i malo odletite sa pticama u neki drugačiji svet bez tačaka i granica.

Letimo

 Tako si blizu.

Kada bih samo malo jače raširila ruke,

ili popela se na prste mogli bi smo nosevima da se dotaknemo.

Da samo osetimo miris slobode na tren i da te krilima obgrlim 

dok se ne izmigoljiš i odletiš.

U ptice smo se pretvorili.

Koji lete tražeći slobodu.

 Uvek tako daleko,

na drugim krajevima sveta nalazimo deliće sreće

i čuvamo ih dok u srcu znamo da to nije dovoljno.

I nastavljamo da letimo...

nadajući se da ćemo u snovima biti kompletni...

Budite sebi heroj

 Danas sam u razgovoru rekla: "PROMENILA SAM SVOJ ŽIVOT KADA SAM SHVATILA DA NIKO NEĆE DOĆI DA ME SPASI".

Čuli smo je sto puta. Ali sam je zaista i primenila i uzela život u svoje ruke. Lepo je imati podršku i pomoć i preko potrebno. Ali i kada je nemate, shvatite da samo vi kreirate svoj život i sreću, da ste odgovorni za svoje zdravlje i potapšite sebe po ramenu povremeno u svakodnevnoj borbi. Kako kažu- budite sami sebi heroj. Vizuelizujte ono što želite iz sveg srca, i sve dok idete ka tome ima nade da ćete i stići. Ako ne pokušate, nema nade. Držite se svojih uverenja i principa. Dajte sebi oduška.

Da budemo ljudi

 Što daješ srcem niko ti ne može oduzeti. Što voliš od tebe izlazi, tvoja je duša puna. Što si bio iskren tvoja je istina. Sve što radimo dobro naše je pre svega. Ne dajmo to naše, ne prljajmo sebe lažima, neistinom i činjenjem lošeg drugima. Sebe prljamo. A ne čisti se to tako lako. Da budemo ljudi pre svega i možemo da pogledamo jedni druge u oči i stanemo iza svojih reči. Da ne budemo nepošteni prema sebi. Da volimo druge kao sebe same nikada se ne bi ni jedna suza pustila. Da se borimo svakoga dana da budemo ljudi kakva želimo naša deca da budu: iskrena i poštena koja poštuju druge i prave vrednosti.

Poleti

 Koliko vremena provedemo u čekanju nečega ili nekoga? Da ostvarimo nešto što želimo ili čekamo ljubav?

Sutra ne čeka nas, ono dolazi i troši se brže nego što možda želimo. Slivaju se dani i ne čekaju da shvatimo, da porastemo, da ojačamo. To moramo uraditi krišom, da ga prevarimo. To se dešava u trenutku svetlosti, onda kada se smenjuju dan i noć.

Da shvatimo da moramo prestati čekati, jer na neke stvari nikada nećemo biti spremni, neće biti savršenog trenutka. Da uhvatimo taj trenutak svetlosti i jednostavno poletimo.

U svakom od nas živi jedan Jonathan Livingston.

Srce kuca, tu je

Ponekad se vratim na tu klupu

Na kojoj su se jednom srušili svi snovi.

Ona priča i previše.

Sve ono što ne želim više da čujem.

Kažem joj da zaboravi, da pusti, kaže: "Oprostila sam, ali ne mogu da zaboravim".

Ispričamo se, više ona, ja nemam snage za te razgovore.

Kaže na kraju: " Biće sve u redu", srce je tu na mestu.

Vratim srce na mesto i nastavim dalje...

Prošlost

Otvarala je pažljivo prozor sobe i osetila topao dah svežeg vazduha na licu koji miluje. Nebo se gasilo i zvezde su počinjale ples. Iza svake je bila jedna slika koja je budila davno usnulu prošlost. Kao da gleda sa strane sebe i posle mnogo vremena shvati ko je bila. Ima priliku da se obrati svom detetu u sebi sada posle toliko godina i kaže da je sve u redu. Da se izvini sebi za greške jer biti odrastao nosi mnogo izazova. Da je dala sve od sebe.  Čula je davno zaboravljene glasove koji su i dalje bili tu da je podrže. Gledajući prijatelje iz prošlosti videla je sebe. Kada je zažmurila posle toliko godina neki su i dalje bili tu iza ramena. Neki ostaju i kada zatvoriš prozor.

Danas

U snovima, negde iza duge,  život se nastavlja.

Sve što smo želeli da budemo i imamo

Dolazi nam na dlanu.

Šta je ono što želimo?

I da li je život naš ili živimo "tudjim" životom?

Rekla je da će nositi šešir

Veliki, crveni kada bude starija

I šarene haljine sa biserima.

Da će pustiti glasno muziku i gledati izlazak sunca.

Kada dodje to život ceo prodje.

Ne znaš da li želiš više isto i promeniš se, nekada i gasiš polako.

Život prolazi sa sekundama.

Toliko toga u tebi čeka 

Da se pokaže, da probaš, da uradiš i zasijaš.

Da budeš ti kakva i jesi, savršena za sebe.

Ni na manje od toga ne pristajte.

Na mlaki stisak ruke i slabu kafu.

Sve je danas što nam treba,

Danas mi trebamo sebi.

Bar danas.

Crtica prihvatanja

Ne znam ima li veze horoskop, ali ja kao jarac/škorpija sam uvek postavljala sebi visoka očekivanja. Uvek sam bila u trci sama sa sobom kako bolje ili više postići. Stalno sam pravila planove i sledeće korake u glavi. I to ne samo vezano za posao već za život uopšte. Preispitivala bih sebe da li sam mogla nešto drugačije da kažem ili uradim, uvek strepeći da druge razumem i ne povredim. A podrazumevalo mi se da će i drugi tako da razmišljaju. Onda me je život naučio da ne pravim planove. Da treba imati ciljeve, ali prvenstveno da uživam u ovome što imam sada, jer sutra možda neće biti tu. Oslobodila sam se kada sam prihvatila prvo moju Milicu baš takvu kakva je ne želeći da je uklapam i menjam. Ona me je uvela u svet u kome me ne stresiraju tudja mišljenja i u kome živim po svom. Kako sam "rasla" sa njom, tako sam prihvatala sve više i sebe. Prihvatila sam sve svoje mane koje sam stalno pokušavala da ispravim, da ne treba sve da bude savršeno, kada da dam "gas", a kada da čuvam sebe i vremenom stvarala balans u životu. Naučila sam da treba postavljati prioritete kada imaš previše toga da uradiš, da ne mora sve i da ne mora odmah. Da brinem o sebi da bih bila dobra i za druge. Srećni su ljudi koji prihvate sebe. Kad oproste sebi. Tada mogu da prihvate i oproste drugima. Tražite lepo u ljudima i sami ćete biti mnogo lepši.

Noćima je gledala u jednu zvezdu. To nije bilo kakva zvezda, ona je svake noći sijala drugačije, ona je pevala najnežnije pesme tako da se celo nebo sakrije kada ona nastupa. Ona je plesala slikajući tajne poruke na nebu i flertovala sa suncem koje nije htelo da izađe dok ona ne završi nastup. Pitala se kako mogu da spavaju kada znaju da jedna zvezda sija samo za njih. Gledali su i drugi tu zvezdu, ali nisu videli njenu posebnost. Zvezda je sijala jače nego ikada dok nije neko rekao laku noć i ugasio je tišinom. I dalje čeka noću da zasija kao nekada. Jednog dana će svakome zasijati njegova zvezda. Zvezde sijaju samo za ljude koji veruju u njih.