Crtica prihvatanja

Ne znam ima li veze horoskop, ali ja kao jarac/škorpija sam uvek postavljala sebi visoka očekivanja. Uvek sam bila u trci sama sa sobom kako bolje ili više postići. Stalno sam pravila planove i sledeće korake u glavi. I to ne samo vezano za posao već za život uopšte. Preispitivala bih sebe da li sam mogla nešto drugačije da kažem ili uradim, uvek strepeći da druge razumem i ne povredim. A podrazumevalo mi se da će i drugi tako da razmišljaju. Onda me je život naučio da ne pravim planove. Da treba imati ciljeve, ali prvenstveno da uživam u ovome što imam sada, jer sutra možda neće biti tu. Oslobodila sam se kada sam prihvatila prvo moju Milicu baš takvu kakva je ne želeći da je uklapam i menjam. Ona me je uvela u svet u kome me ne stresiraju tudja mišljenja i u kome živim po svom. Kako sam "rasla" sa njom, tako sam prihvatala sve više i sebe. Prihvatila sam sve svoje mane koje sam stalno pokušavala da ispravim, da ne treba sve da bude savršeno, kada da dam "gas", a kada da čuvam sebe i vremenom stvarala balans u životu. Naučila sam da treba postavljati prioritete kada imaš previše toga da uradiš, da ne mora sve i da ne mora odmah. Da brinem o sebi da bih bila dobra i za druge. Srećni su ljudi koji prihvate sebe. Kad oproste sebi. Tada mogu da prihvate i oproste drugima. Tražite lepo u ljudima i sami ćete biti mnogo lepši.

Noćima je gledala u jednu zvezdu. To nije bilo kakva zvezda, ona je svake noći sijala drugačije, ona je pevala najnežnije pesme tako da se celo nebo sakrije kada ona nastupa. Ona je plesala slikajući tajne poruke na nebu i flertovala sa suncem koje nije htelo da izađe dok ona ne završi nastup. Pitala se kako mogu da spavaju kada znaju da jedna zvezda sija samo za njih. Gledali su i drugi tu zvezdu, ali nisu videli njenu posebnost. Zvezda je sijala jače nego ikada dok nije neko rekao laku noć i ugasio je tišinom. I dalje čeka noću da zasija kao nekada. Jednog dana će svakome zasijati njegova zvezda. Zvezde sijaju samo za ljude koji veruju u njih.