Znam da si tu

Ne verujes da te volim

Da drhtim za tobom,

da si moja plima i oseka

I moje sunce koje me ujutru budi.

Ne verujes da smo zivi 

Pod istim suncem jedno prema drugome okrenuti

a ledja ti osecam i dah koji je dalek.

I ako ne kazes nista

ja znam da si tu.

Sanjaj

Ti možeš da budeš svuda,

Samo te nema kraj mene.

Znaš li kuda te vode putevi, 

da li će neki biti od crvenog kamenja?

Da zalutaš njime i iznenadiš se kada otvoriš oči.

Kada se pojaviš ispred mene i uhvatiš me za ruke

Kao da se ne poznajemo.

I ništa mi ne pričaš o sebi

Samo da voliš boje

I ja se oduševim

I pijemo kafu celog dana negde

I pričamo o bojama.

Kao da je samo to važno.

I ne pitam te kuda ideš

I ne pitaš me kuda idem.

Sutra će biti neki drugi put ispred tebe.

Samo sam sanjala

Da sam na vreme odustala, 

kao što inače odustajem,

Možda bih mirnija bila. 

Možda bih noću spavala bolje 

I ne bih sebe kinjila pitanjima. 

Možda bih ustajala bez čekanja,

Možda bih živela potpuno slobodna.

Da sam odustala ne bi bilo muzike i topline

Kada je baš hladno.

Ne bi bilo reči kada ne znam kuda dalje.

Ne bih maštala i sanjala.

A moji snovi su potpuno realno izgledali.

To mi je bilo dovoljno.

Kao da si tu.

A čekanje se razbije trenutka kada čujem glas.

Ni jedna daljina nije bila dovoljno daleka 

Da ne može da nas poveže.

Ali svaki uzdah je sve teži

I nesto sve manje sanjam...

Ma koliko bili lepi,

Snovi ostaju samo snovi.

Nije sve izgubljeno

Kad se sruši sve

Nikad ne reci sve.

Seti se trenutka 

Makar delića sekunde

Kada si bio živ.

Seti se da sve ne postoji.

Postoji samo trenutak sada

Ta sekunda kada možeš da promeniš mišljenje.

Pa kaži sebi- nije sve tako izgubljeno.

Od trenutka ću napraviti sve.