Popodnevni snovi

Treptaji u vazduhu

podrhtavaju na mojoj koži.

Klizi popodnevni, zagušljivi vazduh

preko mojih stopala,

talasa haljinu i rumeni obraze i usne.

Mirisi obližnjih dućana

mi se uvlače pod nozdrve

i udišem ih zajedno sa vrelinom.

Zamišljam da je blagi povetarac,

dok ležim na vrelom pesku,

daleko od ljudi,

pod pučinom za kojom se skriva Sunce.

Ne osećam korake,

nose me preko usijanog asfalta,

dok letim u drugu stvarnost

gde morska svežina ulazi u pore

i budi čula.

Noć u boji

Noćas su stihovi obojeni

svetlucavim srebrnim zvezdama,

čarolijom boja koje se prelivaju

sa krošnje na stari krov

koju mesečina dahom svojim meša.

Umetnost se stvara u svakom kutku,

gde senka uspavljuje boje

i stvara svoje nijanse

uvodeći nas u svoj crno-beli svet.

Lagano strujanje vazduha osvežava tminu.

Ispijam ledeni gutalj,

zatvaram oči i puštam noći da me vodi.