Rastanak

Zar tako rano zbogom?

Zar se mora reći zbogom,

zar nismo jači od reči- zbogom?

Ponovo rastanci čekaju pred vratima, 

kao vukovi vrebaju priliku

da nam raskomadaju prošlost i sećanja.

Ostavljaju tragove na srcu koračajući 

strpljivo oko nas

I stvaraju jezu u telu svojim zavijanjem.

Samo što nisu...

Čekajući da zaspi vuk ulazim u svoj spokoj.

Gde nema vukova ni rastanaka.