Borba

Krenem putem ljubavi

i naiđem na mržnju.

Ne mogu tuđu mržnju

 da pretvorim u ljubav

jer ljubavi je malo,

a mržnje je mnogo.

Dam svu svoju ljubav

da bi ona prevladala,

i ljubav nadjača-

a moje srce ostane prazno.

Trenutak

Sredinom jednog dana

 pomislih na tebe.

Na crne oči i pogled dubok,

na divne reči koje odzvanjaju

i lepe se za kožu.

Na šuškanje lišća,

na odblesak mesečine

i miris vatre.

I nestaću zajedno sa tim.

Želeću nešto nepostojeće,

odbaciću savršeno.

Gubitak

I pomisliš da si neko,

pa shvatiš da si ništa.

Kreneš nekuda i misliš da si stigao,

pa otvoriš oči i vidiš da se vraćaš.

I sve pukne u trenu.

Sve nestane u samo jednom trenu.

Sve suze sveta se sliju odjednom

i svima je žao,

a život je tvoj.

I ne znaju šta je nedostatak.

Ne znaju kako je gubiti nešto

za šta misliš da si živeo.

I ne znaju kako je teško posle svega

dignuti glavu.

Tamo gde sve počinje i gde se sve završava

Samo jedna noć

kratka,

ritmična,

vredna,

bezosećajna.

Uzela je sve

i bacila me u tamu.

Samo jedne oči

sebične,

surove

i tužne,

pojavljuju se negde preko zvezda.

I par reči ispisanih negde na nebu,

negde između noći i jutra.

Lažne reči ljubavi,

glupost u opijenosti srećom.

Tamo gde sve počinje

i gde se sve završava.

Ljubav

Kada celo Sunce koje nosiš u sebi

baciš u jedne oči

da bi one zablistale.

Kada svu toplinu svoga tela

predaš nekome jednim stiskom ruke

čije srce je hladno.

Ako ikada budeš toliko voleo

da misliš da ćeš ostali deo života

biti lišen tog osećanja...

Ako ti se čini da ceo svet peva

i stvoren je savršen samo zbog vas

znaćeš kako mi je.

Pesma

To što ti zoveš pesmama

nije ništa drugo

do lepo napisana osećanja.

To je izlačenje,

čupanje iz najdubljeg.

To je način razmišljanja,

bes i ljubav u jednom,

svetlucava sfera koja te čini,

ono najintimnije što se nalazi u srcu.

Prikaz svih nas.

Želja da nestane mrak.

Novi dan

Ovaj dan je kao stvoren

za hodanje po vodi,

za letenje kroz oblake,

za jedrenje po nebu.

Sreća nas je odnela visoko-

u neki začarani svet,

u novi život-

život bez granica, ograničenja, tačaka.

Promena

Neočekivano,

promena je došla sama od sebe.

Prevarila sam se misleći

da je nekima tuga način života.

Raj jeste nadohvat ruke,

među nama, u nama,

samo ga treba prepoznati i prihvatiti.

Najvažnije stvari dođu

kada ih najmanje očekuješ,

ulepšaju sadašnjost,

nauče da je mnogo toga lažno,

zamka za slepe,

kako Sunce zaista izgleda.

I nauče da živiš.

Snovi

Volela bih kada bih mogla

da operem dušu,

da promenim prošlost

i oprostim svima.

Da postanem sama ljubav,

čista i beskrajna kojom ću voleti

nekog, sve, ljude, Boga...

Da onda kleknem, spustim glavu na kolena,

i zaspim...

Suvišna očekivanja

I daleko, dalje nikoga nema.

Negde tamo gde želim da snivam

samo bezdušni noćivaju.

Pevaju pesme koje ne razumem,

žele reći kako povratka nema.

Trebalo ili ne- ti to želiš.

Pratiš put od žutog kamenja

i očekuješ srećan kraj.

Krčiš ispred, juriš,

za još većom srećom,

boljim i bogatijim životom,

novim ljudima koji će ti pružiti

još više ljubavi

i na kraju- izgubiš samog sebe,

Mom anđelu

On mi je pokazao oblake, Sunce,

naučio da se raduje životu.

Ogrejao srce, dao da poletim

i vidim ljudsku, duhovnu lepotu.

Dao mi je krila da idem bilo gde,

kuda poželim, gde me srce nosi-

po šumama, livadama,

 da se divim svemu,

da gazim bosa po svetlucavoj rosi.

Moj anđeo zna da prepozna tugu,

zna kada plačem i ako je daleko.

Tada doleti, kaže prave reči,

nasmeje se i zagrli me meko.

Kako je tada svet prosto savršen.

I srce prestaje da vene.

Sve on može, da učini me boljom,

moj prelepi anđeo u obliku žene.