Hrabrost

I dok ona sedi,

i plava, svilena kosa joj pada preko lica

i grudi,

zaželela se ostrva, mora, Sunca

i toplog povetarca.

Ustala je i rekla- zbogom.

Niko je više nije video.

Crveni sneg

Samo zatvorim oči i vidim

crveno, crveno, crveno...

Vatru u očima,

ruže u rukama.

Još jedan dan pun emocija iza nas

ali se pojavljuje još nešto

-ljubav.

Ljubav bez reči, dodira.

Samo struji u vidu toplog vazduha

između naših pogleda.

I to je to.

Ljubav.

I moj crveni sneg.

Sivilo

Samo da noć

ne sprži zoru.

Mesec mi se ćini

kao jak borac.

I sve ostane

sivo kao do sad...

Euforija

Moć metalnih žica obuzima nas

i širi energiju prostorom.

Entuzijazam trese podove,

vazduh je sve gušći od ubrzanog dahtanja

euforičnih ljudi.

Reči same izlaze iz usta,

telo se pomera u ritmu muzike.

Toplota izlazi iz tela svakog od nas

i spaja se u jednu.

Vrelina širi kapilare,

krv sve brže struji,

srce ubrzano kuca,

osećaj slobode...

Poziv

Da me maziš po kosi na mesečini.

Želim da laticama

pokrivaš moja stopala

i cvećem kitiš sobu.

Da mi držiš skute

dok koračam po blatu

i glavu držiš visoko

kada me svi šamaraju.

I kada svetlost skriju oblaci

ti pozovi Sunce da se vrati.

Ti imaš snage da pomeraš stene,

da usrećiš tužne

i ohrabriš očajne.

I kada ne voliš

ti svima napuniš srce ljubavlju.

Miris novog života

Znam da ću patiti.

Znam da ću dugo moliti Boga

da sve ovo prođe jednom za svagda,

da ću živeti sama sa sobom

i boriti se sama protiv sebe.

Ali znam da će suze moje

zaliti najlepše cveće

i da će sve loše stvari

odneti mirisi novog života...

Dajem svoje ruke

Dajem svoje ruke.

Pružam dlanove

ne bih li dotakla sve ono

što nosi toplinu u sebi,

sve ono što je tu,

što sija za nas.

Da bih dotakla vatru,

gorela sa njom

i gasila je ledom.

Dajem svoje šake

za sutra koje će mi stvoriti.

Za pedalj zemlje plodne

i baštu punu cveća.

Za znanje i moć,

za sreću i ljubav.

Dajem svoje ruke tebi.

Vreme

Vreme prolazi brzo svima,

ja osećam svaki sekund.

Svaki nosi novu suzu,

svaki stvara lepši osmeh.

A još uvek smo tu-bilo nebo zeleno ili plavo,

bilo more plavo ili ljubičasto.

Sve se menja osim nas.

Mi ćemo čekati tu.

Kao poslednji ljudi na planeti,

koračaćemo ne ostavljajući trag.

Savršenstvo

Pahuljice se spuštaju

lagano,

otmeno...

Beznačajna prašina

lebdi svuda oko nas.

Sjaj Sunca dogoreva,

ali još uvek zri u njemu

ona ruža postanka.

Još uvek je purpurna,

prelepa,

vrela...

Još uvek je savršenstvo u tuđim rukama.

Život

Život kao san,

kao nervozno šaputanje

kiše po pločniku.

Kao najveći sneg

i svetlucanje pahulja.

Kao purpurne ruže

rasute po vodi.

Kao stakleno čista kapljica rose,

kao zagrljaj dvoje zaljubljenih,

kao nezasita ljubav.

Borba

Krenem putem ljubavi

i naiđem na mržnju.

Ne mogu tuđu mržnju

 da pretvorim u ljubav

jer ljubavi je malo,

a mržnje je mnogo.

Dam svu svoju ljubav

da bi ona prevladala,

i ljubav nadjača-

a moje srce ostane prazno.