Pod istim nebom

Pod istim nebom putujemo

Jedno ka drugome svakog dana

I zovemo se

I trazimo se

A tu smo.

Pod istim nebom nase oči sijaju

Blješte

I ljubimo magično

Dodirujemo se i osvetljujemo jedno drugo.

Pod istim nebom smo se sreli u snovima

Uhvatili za ruke i zagrljeni znali

Da vise nikada nece biti isto.

Čekala sam te

Zelela sam te i kada te nisam imala

Dok sam te cekala

A nisam znala da tebe cekam

Cekala sam prolece

A nisam znala da si ti prolece

I onaj topli povetarac koji me miluje i mirise na zumbule.

Koji mi se umrsi u kosu 

I udisem ga kao zivot sto udisem.

Cekali smo se na starom peronu gde vise nema putnika.

Gde su svi otisli a ti si dosao I pogledao me u oci

I rekao da je vreme. Da se krene. I uhvatio me cvrsto za ruke. 

Bas kada sam htela da odem.

Ljubav

Gde da sakrijem sve sto si mi dao

Balone pune prolecnog cveca

Pune su mi sobe njih

Kako da sakrijem otiske na kozi

Koji se pretvaraju u rascvetane ruze

Kako da smirim svoje srce

Koje treperi i preveliko je za moje grudi.

Isijavas iz mene kroz moje oci i osmeh

Budis me i iznova punis duginim bojama

Vodis u svet koji postoji daleko

Koji ceka na nas dok se ne sretnemo...

On misli

On misli da sam daleka

Da se smejem jer ljubim zivot

Da sijam jer sam samo svoja

I nikada ne plačem.

On misli da ne želim da volim

Da ne želim da gubim više

I srećna sam sama.

On ne sme da me uhvati za ruku 

Samo pogled u prolazu

I osmeh nedovoljno jasan

Ali oči daju čitav svet

U toj prolaznoj sekundi.

Dok on misli da sam daleko

Nikad nismo bili bliže.

Jutro

Bude me noću tvoji zagrljaji

I osećam kako me pokrivaš

I čuvaš dok se nemirno okrećem 

I slušam tišinu.

Osećam ujutru miris naših kafa

Koje nismo popili zajedno

I osećam poljupce kojih smo ostali željni.

Drhtim od onoga što smo želeli

Sve mnogo je ostalo u nama.

Da nas čeka i ćuti.

I da mi ne da da nastavim dalje.

Da mi se smeje u lice.

I pokaže da je dobro želeti

Da znaš da si živ.

Hold my hand

Just hold my hands tight

While I run into my sun

I'm done with loving I just need a hug.

Your eyes tell me that is enough

Holding my self so tight to the ground

It's time to fly, it's time to get lost

In all the loving and joyfull sounds...

Join my music and play simphony

Of the souls that find the same beat

You said I inspire you to be free

And to hold my breath until we meet...

Jesen

Beskrajno šuškanje lišća zvuči kao praznik.

Zvuči kao zvončići, kao pucketanje vatre,

Kao vunene čarape i staklene čaše vina koje zveckaju u zanosu.

Boje na drveću i travi svetlucaju kao one na badnjaku i prelivaju se stvarajući čarobne trenutke osećaja spokoja i sreće.

Miriše na zimu. Miriše na šarene kapute i tople osmehe. 

Svaka jesen sa novim entuzijazmom voli,

Šepuri se lepotom polu golih grana 

i uči nas da posle zime uvek dolazi bujanje i još više sunca.

Samoća

Sve mi uzmi osim samoće.

Da se svijem u mraku i udjem u sebe.

Ne diraj mi snove moje koje sanjam kad sam sama,

Ni tugu koju bolim i grizem.

Ne treba ti moja tuga i moji uzdasi,

Sve sto mogu dati to su trenuci

Koji prodju kada okrenes leđa 

I vratiš me u moj svet.

Nemoj mi uzimati tamu

Jer tama je deo mene

Ne treba da je upoznas, ne treba ti.

Dja mi ruke da grabimo svetlost 

A tama nek spava zajedno samnom 

U noćima samoće.

Svetlost

Sretoh te noćas u svojim snovima.

Držali smo se za ruke i gledali jedno drugom kroz oči, duboko u naše duše.

Čitava noć prođe dok se duše spajahu

A oči sijaše u nežnosti svanuća.

I najnežnije reči smo tiho izgovarali dodirima dok je sunce daleko podizalo kapke,

A mi uvijeni u jutarnju rosu udisali novi dan negde na proplanku, u snovima.

Svetlost

Proleće pupi i miriše,

A radost sunca u meni jos spava.

Trenuci samo nekadašnje sreće

Dok spavam, al sve sagori java.

Sve sto je bilo ostalo je tamo

Daleko gde nikad ne zelim da se vratim

Jer stegne se srce i dusa zaboli

Sto izgubih sebe i ostah da patim.

Praznog zagrljaja i stiska ruke,

Sve je davno izgubilo sjaj

Pitam se nekad da li ga je bilo

Ili je oduvek bio spreman kraj.

Sve je bilo jasno,

Al ovo srce ne da

Da uzalud voli

I bez borbe se preda.

Zato zivot vodi ka putevima cvetnim

I hrabrima uvek daje ono vise

Ko zna da voli i srcem se daje

Svetlost ovog sveta buducnost mu piše.

Oprosti što ne mogu ništa na pola.
Ništa što nije potpuno, što nije do kraja.
Što sam puna želje,
Što prelivam od emocija
I pucam od reči.
Oprosti što ne umem da ćutim
Kada pretvaram probleme u priču za laku noć.
Što idealizujem svet i volim ljude.
Što se ne budim ujutru jer tako treba
I ležem na spavanje puna planova za budućnost.
Što volim svoj posao i nisam od onih koji samo kukaju.
Što maštam neštedimice
I dajem sve od sebe da uživam u trenutku
I onome što imam.
I ne trebaju mi cipele već buket cveća od uličnog prodavca 

i strasni poljubac.
Što plačem uz romane
I želim da idem u Pariz
U crvenoj haljini.
Što volim preterano
I želim od života puno.
I smejem se glasno i nepristojno ponekada.
Što ne mislim da je glupost biti velikodušan
I budalasto praštati i davati.
I stavljati druge ispred sebe.
Zauvek i svečano se odričem laži
I ne želim da budem ono što nisam.
Ne pristajem da me voliš drugačiju.