Otvarala je pažljivo prozor sobe i osetila topao dah svežeg vazduha na licu koji miluje. Nebo se gasilo i zvezde su počinjale ples. Iza svake je bila jedna slika koja je budila davno usnulu prošlost. Kao da gleda sa strane sebe i posle mnogo vremena shvati ko je bila. Ima priliku da se obrati svom detetu u sebi sada posle toliko godina i kaže da je sve u redu. Da se izvini sebi za greške jer biti odrastao nosi mnogo izazova. Da je dala sve od sebe. Čula je davno zaboravljene glasove koji su i dalje bili tu da je podrže. Gledajući prijatelje iz prošlosti videla je sebe. Kada je zažmurila posle toliko godina neki su i dalje bili tu iza ramena. Neki ostaju i kada zatvoriš prozor.
Noćima je gledala u jednu zvezdu. To nije bilo kakva zvezda, ona je svake noći sijala drugačije, ona je pevala najnežnije pesme tako da se celo nebo sakrije kada ona nastupa. Ona je plesala slikajući tajne poruke na nebu i flertovala sa suncem koje nije htelo da izađe dok ona ne završi nastup. Pitala se kako mogu da spavaju kada znaju da jedna zvezda sija samo za njih. Gledali su i drugi tu zvezdu, ali nisu videli njenu posebnost. Zvezda je sijala jače nego ikada dok nije neko rekao laku noć i ugasio je tišinom. I dalje čeka noću da zasija kao nekada. Jednog dana će svakome zasijati njegova zvezda. Zvezde sijaju samo za ljude koji veruju u njih.
