Budite sebi heroj

 Danas sam u razgovoru rekla: "PROMENILA SAM SVOJ ŽIVOT KADA SAM SHVATILA DA NIKO NEĆE DOĆI DA ME SPASI".

Čuli smo je sto puta. Ali sam je zaista i primenila i uzela život u svoje ruke. Lepo je imati podršku i pomoć i preko potrebno. Ali i kada je nemate, shvatite da samo vi kreirate svoj život i sreću, da ste odgovorni za svoje zdravlje i potapšite sebe po ramenu povremeno u svakodnevnoj borbi. Kako kažu- budite sami sebi heroj. Vizuelizujte ono što želite iz sveg srca, i sve dok idete ka tome ima nade da ćete i stići. Ako ne pokušate, nema nade. Držite se svojih uverenja i principa. Dajte sebi oduška.

Da budemo ljudi

 Što daješ srcem niko ti ne može oduzeti. Što voliš od tebe izlazi, tvoja je duša puna. Što si bio iskren tvoja je istina. Sve što radimo dobro naše je pre svega. Ne dajmo to naše, ne prljajmo sebe lažima, neistinom i činjenjem lošeg drugima. Sebe prljamo. A ne čisti se to tako lako. Da budemo ljudi pre svega i možemo da pogledamo jedni druge u oči i stanemo iza svojih reči. Da ne budemo nepošteni prema sebi. Da volimo druge kao sebe same nikada se ne bi ni jedna suza pustila. Da se borimo svakoga dana da budemo ljudi kakva želimo naša deca da budu: iskrena i poštena koja poštuju druge i prave vrednosti.

Poleti

 Koliko vremena provedemo u čekanju nečega ili nekoga? Da ostvarimo nešto što želimo ili čekamo ljubav?

Sutra ne čeka nas, ono dolazi i troši se brže nego što možda želimo. Slivaju se dani i ne čekaju da shvatimo, da porastemo, da ojačamo. To moramo uraditi krišom, da ga prevarimo. To se dešava u trenutku svetlosti, onda kada se smenjuju dan i noć.

Da shvatimo da moramo prestati čekati, jer na neke stvari nikada nećemo biti spremni, neće biti savršenog trenutka. Da uhvatimo taj trenutak svetlosti i jednostavno poletimo.

U svakom od nas živi jedan Jonathan Livingston.

Srce kuca, tu je

Ponekad se vratim na tu klupu

Na kojoj su se jednom srušili svi snovi.

Ona priča i previše.

Sve ono što ne želim više da čujem.

Kažem joj da zaboravi, da pusti, kaže: "Oprostila sam, ali ne mogu da zaboravim".

Ispričamo se, više ona, ja nemam snage za te razgovore.

Kaže na kraju: " Biće sve u redu", srce je tu na mestu.

Vratim srce na mesto i nastavim dalje...

Prošlost

Otvarala je pažljivo prozor sobe i osetila topao dah svežeg vazduha na licu koji miluje. Nebo se gasilo i zvezde su počinjale ples. Iza svake je bila jedna slika koja je budila davno usnulu prošlost. Kao da gleda sa strane sebe i posle mnogo vremena shvati ko je bila. Ima priliku da se obrati svom detetu u sebi sada posle toliko godina i kaže da je sve u redu. Da se izvini sebi za greške jer biti odrastao nosi mnogo izazova. Da je dala sve od sebe.  Čula je davno zaboravljene glasove koji su i dalje bili tu da je podrže. Gledajući prijatelje iz prošlosti videla je sebe. Kada je zažmurila posle toliko godina neki su i dalje bili tu iza ramena. Neki ostaju i kada zatvoriš prozor.

Danas

U snovima, negde iza duge,  život se nastavlja.

Sve što smo želeli da budemo i imamo

Dolazi nam na dlanu.

Šta je ono što želimo?

I da li je život naš ili živimo "tudjim" životom?

Rekla je da će nositi šešir

Veliki, crveni kada bude starija

I šarene haljine sa biserima.

Da će pustiti glasno muziku i gledati izlazak sunca.

Kada dodje to život ceo prodje.

Ne znaš da li želiš više isto i promeniš se, nekada i gasiš polako.

Život prolazi sa sekundama.

Toliko toga u tebi čeka 

Da se pokaže, da probaš, da uradiš i zasijaš.

Da budeš ti kakva i jesi, savršena za sebe.

Ni na manje od toga ne pristajte.

Na mlaki stisak ruke i slabu kafu.

Sve je danas što nam treba,

Danas mi trebamo sebi.

Bar danas.

Crtica prihvatanja

Ne znam ima li veze horoskop, ali ja kao jarac/škorpija sam uvek postavljala sebi visoka očekivanja. Uvek sam bila u trci sama sa sobom kako bolje ili više postići. Stalno sam pravila planove i sledeće korake u glavi. I to ne samo vezano za posao već za život uopšte. Preispitivala bih sebe da li sam mogla nešto drugačije da kažem ili uradim, uvek strepeći da druge razumem i ne povredim. A podrazumevalo mi se da će i drugi tako da razmišljaju. Onda me je život naučio da ne pravim planove. Da treba imati ciljeve, ali prvenstveno da uživam u ovome što imam sada, jer sutra možda neće biti tu. Oslobodila sam se kada sam prihvatila prvo moju Milicu baš takvu kakva je ne želeći da je uklapam i menjam. Ona me je uvela u svet u kome me ne stresiraju tudja mišljenja i u kome živim po svom. Kako sam "rasla" sa njom, tako sam prihvatala sve više i sebe. Prihvatila sam sve svoje mane koje sam stalno pokušavala da ispravim, da ne treba sve da bude savršeno, kada da dam "gas", a kada da čuvam sebe i vremenom stvarala balans u životu. Naučila sam da treba postavljati prioritete kada imaš previše toga da uradiš, da ne mora sve i da ne mora odmah. Da brinem o sebi da bih bila dobra i za druge. Srećni su ljudi koji prihvate sebe. Kad oproste sebi. Tada mogu da prihvate i oproste drugima. Tražite lepo u ljudima i sami ćete biti mnogo lepši.

Noćima je gledala u jednu zvezdu. To nije bilo kakva zvezda, ona je svake noći sijala drugačije, ona je pevala najnežnije pesme tako da se celo nebo sakrije kada ona nastupa. Ona je plesala slikajući tajne poruke na nebu i flertovala sa suncem koje nije htelo da izađe dok ona ne završi nastup. Pitala se kako mogu da spavaju kada znaju da jedna zvezda sija samo za njih. Gledali su i drugi tu zvezdu, ali nisu videli njenu posebnost. Zvezda je sijala jače nego ikada dok nije neko rekao laku noć i ugasio je tišinom. I dalje čeka noću da zasija kao nekada. Jednog dana će svakome zasijati njegova zvezda. Zvezde sijaju samo za ljude koji veruju u njih. 

Tiha poezija rastanka

Tiha poezija rastanka.

Šaputanje u uzdasima skrivenim u grudima,

Nejasno mumlanje i treperenje srca.

Odlasci nas podsećaju na nas 

Kakvi smo bili nekada

Kakvi želimo da postanemo.

Neizvesnost budi jačinu i veru

Da sutra nije prošlost, sutra je život

Mi smo život.

Pod istim nebom

Pod istim nebom putujemo

Jedno ka drugome svakog dana

I zovemo se

I trazimo se

A tu smo.

Pod istim nebom nase oči sijaju

Blješte

I ljubimo magično

Dodirujemo se i osvetljujemo jedno drugo.

Pod istim nebom smo se sreli u snovima

Uhvatili za ruke i zagrljeni znali

Da vise nikada nece biti isto.

Čekala sam te

Zelela sam te i kada te nisam imala

Dok sam te cekala

A nisam znala da tebe cekam

Cekala sam prolece

A nisam znala da si ti prolece

I onaj topli povetarac koji me miluje i mirise na zumbule.

Koji mi se umrsi u kosu 

I udisem ga kao zivot sto udisem.

Cekali smo se na starom peronu gde vise nema putnika.

Gde su svi otisli a ti si dosao I pogledao me u oci

I rekao da je vreme. Da se krene. I uhvatio me cvrsto za ruke. 

Bas kada sam htela da odem.