Senke

Senke me tvoje prate.

Sustiže me nekadašnja bol svakog dana

i podseća na propuštenu sreću.

Na sve ono što sam želela,

što smo imali,

zašta smo se borili.

Ipak te osećam isto svakog dana,

ljubav ne prestaje preko noći

samo se uspava povremeno,

beži od gordosti i sujete koja je obuzima.

Sve si moje ti.

Uvek će srce moje znati šta ga hrani

i usrećuje.

Samo možda neće imati hrabrosti da se preda.

Popodnevni snovi

Treptaji u vazduhu

podrhtavaju na mojoj koži.

Klizi popodnevni, zagušljivi vazduh

preko mojih stopala,

talasa haljinu i rumeni obraze i usne.

Mirisi obližnjih dućana

mi se uvlače pod nozdrve

i udišem ih zajedno sa vrelinom.

Zamišljam da je blagi povetarac,

dok ležim na vrelom pesku,

daleko od ljudi,

pod pučinom za kojom se skriva Sunce.

Ne osećam korake,

nose me preko usijanog asfalta,

dok letim u drugu stvarnost

gde morska svežina ulazi u pore

i budi čula.

Noć u boji

Noćas su stihovi obojeni

svetlucavim srebrnim zvezdama,

čarolijom boja koje se prelivaju

sa krošnje na stari krov

koju mesečina dahom svojim meša.

Umetnost se stvara u svakom kutku,

gde senka uspavljuje boje

i stvara svoje nijanse

uvodeći nas u svoj crno-beli svet.

Lagano strujanje vazduha osvežava tminu.

Ispijam ledeni gutalj,

zatvaram oči i puštam noći da me vodi.

Mesečeve oči

Sretoh ženu koja je gledala u mesec

i u njemu pronalazila svoj spas.

Široko se osmehivala

usnama nakarminisanim u jarko crveno

dok mi je govorila o svojoj sreći,

lepoti života i ispunjenosti.

Osetila sam kako njeno svetlucanje iz očiju

prenosi meni delić sjaja

i poželeh još.

Pomislih- kakva je to ludost,

šta je to čudesno u mesecu

pa tako obasjava dušu.

Nizale su se reči

i tragična priča njenog života

koja nije opisivala nju.

Život koji živi nije je opisivao,

bila je slobodna.

Shvatih ponovo da način života

nije merilo sreće.

Samo ono što osećamo i pružamo drugima

to smo mi zaista.

Magla

Trenutka kada izgovorim najlepše reči,

gube smisao.

Onda duboko uzdahnem,

mislim razumećeš,

ali sve teži se uzdasi stvaraju.

Mislim da ćeš razbiti oblake

nagomilane između nas,

ali ti ih ne vidiš.

Ne čuješ moje vapaje

jer ne znaš tajne šifre,

ne dolaziš već me puštaš samu

da pronađem put.

Takav put nikada neću naći

jer ga ne vidim.

Ja sama nikada ne pronađem put.

Savršenstvo ljubavi

Pisala bih o jednoj ljubavi

zavetovanoj da traje zauvek,

o dvoje ljudi koji su se čekali

drhtavih očiju,

koji su živeli jedno za drugo

jer znali su da su sve druge ljubavi smešne

u odnosu na njihovu.

Pisala bih o neprospavanim noćima kada su daleko,

kada strepe ne za svoje,

već za tuđe oći da li su vlažne,

kada reći nisu bile potrebne

da iskažu najtananija osećanja sreće i boli.

Jer oni su bili jedno.

Pisala bih o njihovoj borbi

protiv svih onih

koji su pokušavali da ih sputaju na neki način

jer oni su bili i ratnici,

i ljubavnici, i prijatelji.

Pisala bih o žrtvovanju,

o zajedničkim osmesima

i zajedničkom tugovanju.

O jednoj savršenoj ljubavi,

ali ne poznajem je.

Under my skin

Slowly you crawl under my skin

and make it shiver from heat.

You stand tall in front of me

and I don’t have where to go.

When we are alone you speak

so that I become mute.

You hypnotize me with your eyes

and paralyse with your touch

now, I don’t wanna run away…

Night

Tonight I will dream of you

I’ll rest in your arms

and kiss you till dawn…

I will have you all the night

‘cause when sun take you away

I know you’ll be far from me…

Running

I ran from you all the time

I was turning my head round

giving you bad reasons,

stupid, true reasons

that kill the romance…

Again I run

but now I want to be caught…

Susret sa srećom

Za tren poverovah

gledajući u oči sreći,

a već sledećeg trenutka

osetih njenu varljivost na koži.

Ona se kupala u suzama

želeći da kaže istinu,

ali je sve dobijala lažima.

Na drugi pogled

počeh da se udaljavam

i zanemeh od neverice,

shvatila sam da sam ja još slabija.

Nemam snage da je čekam.

Takva sreća mi ne treba.

Otuđenje

Izgleda da neko naplaćuje sve

jer mi se čini da ispaštam

svaki lep trenutak proveden sa tobom,

nakon što se rastanemo.

Da tolika privrženost vodi otuđenju

i previše reči vodi ćutanju.

Da jutra i večeri ne čine reči

koje greju grudi i mame uzdahe,

već samoća i duga neizvesnost.

I sve što ti želim reći kažem nekom drugom,

jer previše si verovatno slušao.

Kada nisi pored mene kao da te nema,

i da nikada nije te ni bilo

već jedan san zbog žudnje moje

za smehom, strašću i toplinom.

Mi ne postojimo,

dok te ne vidim.