Tamo gde sve počinje i gde se sve završava

Samo jedna noć

kratka,

ritmična,

vredna,

bezosećajna.

Uzela je sve

i bacila me u tamu.

Samo jedne oči

sebične,

surove

i tužne,

pojavljuju se negde preko zvezda.

I par reči ispisanih negde na nebu,

negde između noći i jutra.

Lažne reči ljubavi,

glupost u opijenosti srećom.

Tamo gde sve počinje

i gde se sve završava.

Ljubav

Kada celo Sunce koje nosiš u sebi

baciš u jedne oči

da bi one zablistale.

Kada svu toplinu svoga tela

predaš nekome jednim stiskom ruke

čije srce je hladno.

Ako ikada budeš toliko voleo

da misliš da ćeš ostali deo života

biti lišen tog osećanja...

Ako ti se čini da ceo svet peva

i stvoren je savršen samo zbog vas

znaćeš kako mi je.

Pesma

To što ti zoveš pesmama

nije ništa drugo

do lepo napisana osećanja.

To je izlačenje,

čupanje iz najdubljeg.

To je način razmišljanja,

bes i ljubav u jednom,

svetlucava sfera koja te čini,

ono najintimnije što se nalazi u srcu.

Prikaz svih nas.

Želja da nestane mrak.

Novi dan

Ovaj dan je kao stvoren

za hodanje po vodi,

za letenje kroz oblake,

za jedrenje po nebu.

Sreća nas je odnela visoko-

u neki začarani svet,

u novi život-

život bez granica, ograničenja, tačaka.

Promena

Neočekivano,

promena je došla sama od sebe.

Prevarila sam se misleći

da je nekima tuga način života.

Raj jeste nadohvat ruke,

među nama, u nama,

samo ga treba prepoznati i prihvatiti.

Najvažnije stvari dođu

kada ih najmanje očekuješ,

ulepšaju sadašnjost,

nauče da je mnogo toga lažno,

zamka za slepe,

kako Sunce zaista izgleda.

I nauče da živiš.

Snovi

Volela bih kada bih mogla

da operem dušu,

da promenim prošlost

i oprostim svima.

Da postanem sama ljubav,

čista i beskrajna kojom ću voleti

nekog, sve, ljude, Boga...

Da onda kleknem, spustim glavu na kolena,

i zaspim...

Suvišna očekivanja

I daleko, dalje nikoga nema.

Negde tamo gde želim da snivam

samo bezdušni noćivaju.

Pevaju pesme koje ne razumem,

žele reći kako povratka nema.

Trebalo ili ne- ti to želiš.

Pratiš put od žutog kamenja

i očekuješ srećan kraj.

Krčiš ispred, juriš,

za još većom srećom,

boljim i bogatijim životom,

novim ljudima koji će ti pružiti

još više ljubavi

i na kraju- izgubiš samog sebe,

Mom anđelu

On mi je pokazao oblake, Sunce,

naučio da se raduje životu.

Ogrejao srce, dao da poletim

i vidim ljudsku, duhovnu lepotu.

Dao mi je krila da idem bilo gde,

kuda poželim, gde me srce nosi-

po šumama, livadama,

 da se divim svemu,

da gazim bosa po svetlucavoj rosi.

Moj anđeo zna da prepozna tugu,

zna kada plačem i ako je daleko.

Tada doleti, kaže prave reči,

nasmeje se i zagrli me meko.

Kako je tada svet prosto savršen.

I srce prestaje da vene.

Sve on može, da učini me boljom,

moj prelepi anđeo u obliku žene.

Iščekivanje

Da li ćeš doći sa zvezdama-

obasjan, lep, topao

ili možda baš sada, pri treptaju oka,

stvorićeš se ispred mene raširenih ruku.

Možda jednostavno sediš i dalje

tamo daleko, gde uvek bivaš.

Možda žmuriš i zamišljaš

mene kako ti dolazim...

Samoća

Zašto mi je obećan svet veliki i moćan

u kome je ljubav trebalo da vlada?

U trenutku kada pahuljice

pokažu svoju belinu

i ispune srca svim ljudima

željnim te svetlucave magije,

meni je obećano da neću biti sama.

Rečeno je da dobri ljudi nikad nisu sami,

da oni ne umiru,

da su uvek voljeni, ili ne...

Možda su jednostavno lažni ljudi koje volim.

Pesma njoj

Povikaše da stanem, da se predam,

a ja sam samo želela

da još koji trenutak uživam u slobodi,

u trčanju svim onim stazama

koje sam zapostavila svih ovih godina.

Da te gledam kako se smeješ,

kako plačeš,

kako mi trčiš u zagrljaj.

Da plačem što sam te napustila

uprkos svoj ljubavi koju osećam.

Da tri priznam da si jedina osoba

koja me je toliko podržavala,

koja je verovala u mene,

da se kajem jer sam posumnjala u tvoja osećanja.

Nemojte me vezati,

isuviše dugo se znamo,

a život bez nje može biti nepodnošljiv.