Povikaše da stanem, da se predam,
a ja sam samo želela
da još koji trenutak uživam u slobodi,
u trčanju svim onim stazama
koje sam zapostavila svih ovih godina.
Da te gledam kako se smeješ,
kako plačeš,
kako mi trčiš u zagrljaj.
Da plačem što sam te napustila
uprkos svoj ljubavi koju osećam.
Da tri priznam da si jedina osoba
koja me je toliko podržavala,
koja je verovala u mene,
da se kajem jer sam posumnjala u tvoja
osećanja.
Nemojte me vezati,
isuviše dugo se znamo,
a život bez nje može biti nepodnošljiv.
Нема коментара:
Постави коментар