Telo.
Samo oklop u koji bežimo,
čuvar duše.
Mehanizam koji se svakog dana
sve više kvari, propada.
Negujući i usavršavajući u sebi
ono najdragocenije-dušu.
Dušu.
Neopipljivu, nevidljivu ljubav.
Bez imalo materijalnog,
bez imalo realnog.
Kod naših potreba, želja, mogućnosti,
svrha naših života
negde duboko sakrivena,
zajedno sa ličnom legendomu prostoru.
Stvarnost u nestvarnom.
Нема коментара:
Постави коментар