Krik u mračnoj sobi punoj kreveta,
prozora.
Prodoran krik iz dubine srca,
težnja za izbacivanjem bola, očaja.
A prigušena muzika se i dalje čuje.
Bez imalo stida,
bez imalo interesovanja
i trunke sažaljenja.
Besomučne laži oko moje glave,
glasno smejanje i vatra u očima
nestvarnih ljudi sa npreteranim pričama.
Sujetni ciljevi slepih
govore kroz njihove udove, šake,
kroz garderobu i pokrete tela.
Vreme je da krenem.
Нема коментара:
Постави коментар