Grad

Ovaj grad je tako hladan,

a ja gorim iznutra.

Ljudi su tako otuđeni, bezlični,

a ja želim da zavolim sve njih.

Želim da upoznam

strah,

ljubav,

uzbuđenje,

stast.

Ja samo želim jedne crvene oči

da mi požele laku noć.

Tamo gde si ti

Kroz najsitnije čestice univerzuma

protkana je moja ljubav.

U najnežnijim vlaknima

najtananijeg i najmirisnijeg cveća

prožima se moja sreća.

U mom srcu sakriven od svih

voljen kao nikad pre

nalaziš se ti.

Svi se volimo

I svi se volimo,

a bežimo jedni od drugih

plašeći se poraza.

Ljubav sija u očima svih nas,

a mi se zatrpavamo u rupama

ne želeći da se suočimo.

Živimo onako kako će najmanje boleti,

a u stvari boli najviše.

Ne želimo ni da se pogledamo u oči,

ne dozvoljavamo sebi rukovanje,

ponašamo se hladno, oholo,

kao da nam nije stalo.

A svi se volimo.

Promena

Svih ovih godina tražim sebe.

Svake jeseni druge teme, želje.

Svakog oktobra druga priča,

a lišće i dalje isto opada

i ljudi nose iste kapute.

I svaki od njih se smeje isto

i priča iste priče,

a ja sam neko drugi.

Potraga za srećom

Vrtimo se u krug.

Jurimo sami svoj rep,

ne znamo šta hoćemo,

nemamo cilj.

Guta nas krug melanholije i jednoličnosti,

a mi nesvesni celog života

kao roboti ponavljamo tačno utvrđene korake,

plašeći se nečeg novog,

ne vidimo da smo mrtvi.

Ne osećamo lepotu života

ni u jednom trenu.

Hoćemo sve,

a ne vidimo da je sve već tu.

Praznina

I sve ste vi.

Zadovoljavate sve ovozemaljske kriterijume

date nesnalažljivima,

a ništa ste opet.

I sve imate, a opet ste prazni.

Prazni ste života

i ako vam se čini da ga imate previše.

Vi nemate Boga u sebi

ma koliko govorili da nije tako.

Vama nedostaje samo mala doza ludila

taman onoliko koliko je potrebno

da budete normalni.

Ljubav u kutiji

Telo.

Samo oklop u koji bežimo,

čuvar duše.

Mehanizam koji se svakog dana

sve više kvari, propada.

Negujući i usavršavajući u sebi

ono najdragocenije-dušu.

Dušu.

Neopipljivu, nevidljivu ljubav.

Bez imalo materijalnog,

bez imalo realnog.

Kod naših potreba, želja, mogućnosti,

svrha naših života

negde duboko sakrivena,

zajedno sa ličnom legendomu prostoru.

Stvarnost u nestvarnom.

Hrabrost

I dok ona sedi,

i plava, svilena kosa joj pada preko lica

i grudi,

zaželela se ostrva, mora, Sunca

i toplog povetarca.

Ustala je i rekla- zbogom.

Niko je više nije video.

Crveni sneg

Samo zatvorim oči i vidim

crveno, crveno, crveno...

Vatru u očima,

ruže u rukama.

Još jedan dan pun emocija iza nas

ali se pojavljuje još nešto

-ljubav.

Ljubav bez reči, dodira.

Samo struji u vidu toplog vazduha

između naših pogleda.

I to je to.

Ljubav.

I moj crveni sneg.

Sivilo

Samo da noć

ne sprži zoru.

Mesec mi se ćini

kao jak borac.

I sve ostane

sivo kao do sad...

Euforija

Moć metalnih žica obuzima nas

i širi energiju prostorom.

Entuzijazam trese podove,

vazduh je sve gušći od ubrzanog dahtanja

euforičnih ljudi.

Reči same izlaze iz usta,

telo se pomera u ritmu muzike.

Toplota izlazi iz tela svakog od nas

i spaja se u jednu.

Vrelina širi kapilare,

krv sve brže struji,

srce ubrzano kuca,

osećaj slobode...