Teško mi pada samoća

 Teško mi pada samoća.

Govorila sam ljudima, 

osmehivali su se i plakali.

Trenutak sam ih imala

ali ne zauvek.

Odlazili su i nastavljali da sanjaju,

ali ne i ja.

Teret je jošuvek bio tu.

Govorila sam drveću i ružama

slušalo me je i venulo.

Kada sam se okrenula nebu 

rekla sam i više nego što mogu podneti...

Padale su kiše i dobila sam odgovore.

Deo tereta sam bacila za sobom, 

ali novi se stalno stvarao.

Na kraju zanemim, 

i čekam da ojačam još kako bih se oslobodila.

Ne govorim, već razmišljam.

Teško mi pada samoća.