Malo smo se igrali ljubavi. 

Dovoljno daleko da ti ne padnem u naručje,

A opet tvoje reči su mi bile kao šapat kraj usana.

Dok smo grabili trenutke sreće 

ja sam ti zahvaljivala na prijateljstvu. 

Ti bi odgovarao- zar nismo nesto vise od prijatelja.

Nisam smela da izustim jer sam znala

da nećemo biti.

Da sam se zaigrala ljubavi i da ću postati ona koja čeka.

Ja nisam ona koja čeka. 

Igrali smo se ljubavi. 

Sve ostaje kao čežnjiva uspomena. Posebna.

Koju niko ne može zameniti.

Teško mi pada samoća

 Teško mi pada samoća.

Govorila sam ljudima, 

osmehivali su se i plakali.

Trenutak sam ih imala

ali ne zauvek.

Odlazili su i nastavljali da sanjaju,

ali ne i ja.

Teret je jošuvek bio tu.

Govorila sam drveću i ružama

slušalo me je i venulo.

Kada sam se okrenula nebu 

rekla sam i više nego što mogu podneti...

Padale su kiše i dobila sam odgovore.

Deo tereta sam bacila za sobom, 

ali novi se stalno stvarao.

Na kraju zanemim, 

i čekam da ojačam još kako bih se oslobodila.

Ne govorim, već razmišljam.

Teško mi pada samoća.

Kuda idemo

 Kuda sam krenula

za koracima tvojim

pratim ih u stopu

i slušam tvoj glas

čiju toplinu žmurećki mogu pratiti.

Za tobom bih krenula i da ne znam kuda ideš.

Da sve ostavim i samo ti lice umivam do večnosti

ne bih se pokajala.

Da ti ne dam da uprljaš obraz

i držim ti glavu visoko i kada šamaraju.

Da te volim u tišini i samo noću držim za ruke dok spavaš,

da ti budem senka i da održavam tvoje blještavilo.

Sve što je moje više nije moje.

Svaka tačka na telu miriše na tebe.

Sve na meni čeka i životari.

Živim kada držim tvoje ruke

i kada postanemo jedno zagrljajem.

Sve snove moje ti si već odsanjao

kao da smo ih sanjali zajedno

i putovali zajedno

i sada prepričavamo uspomene.

Kao da si živeo u meni negde sakriven

i slušao me sve ove godine 

kako bi najbolje mogao da me naučiš ko sam.

Jer pored tebe ko sam. Ja nisam. Ja ne postojim više. Postojimo samo mi.

 Gledam kroz naše oči i bolim naše boli. Jedne oči. I jedna duša isprepletena.

Čeznem da te slušam i da ti pričam

a čini mi se da sve već znaš.

Na svaku moju glupost se samo nasmeješ

kao da si već sve to znao

i ne kažeš mi da je preterano ili besmisleno.

Sve bih ti rekla

ali znam da već sve znaš.

Plašim se da ti kažem šta zamišljam

kuda idemo.

Ali verujem da u sebi već sve znaš.

Snovi

Žmurim čvrsto,

grčim se i držim san

Da potraje još samo malo.

Da vas sve gledam još malo.

Toliko mi nedostajete.

Tata, mama, dede i babe...svi su tu.

Razgovaramo u snovima.

Otišli ste svi prerano.

Zahvaljujem se Bogu što mi ih

bar u snovima šalje

da vidim da su dobro.

Znaju da ih volim.

Daleko

Još uvek sećanje na smeh.

Sećanje na svetlost koja se iznenada 

pojavila da mi pokaže put.

Sećanje na nesudjenu bliskost

I sudar različitih svetova

koji su blještavilom zasenili sve.

Nismo mogli osim podrške da damo više .

Daleko su svetovi odleteli.

Ali sećanja su uvek tu.

Da zablistaju kada je mračno.

Dok imaš kome da se vratiš

Dok imaš kome da se vratiš

Pa makar neko bio daleko

Pa makar se neko umorio čekanjem

Jedna zvezda blista u tvojim grudima.

Dok imaš kome da se vratiš 

Posle dugih i teških koraka,

Pogrešnih koraka 

Sve se posloži u srcu kada padneš u zagljaj.

Dok imaš kome da kažeš

Sve nebitne stvari drugima

Koje tebi pomeraju svet

Sreća je kada se radujete podjednako.

Dok imaš kome da mašeš sa perona

I znaš da će te čekati na istom mestu

I neće se umanjiti čežnja čekanja

Imaš čemu da se nadaš 

I za koga da se moliš.

Sve dok imaš nekoga ko te čeka

Neguj tu zvezdu u grudima,

I ako počne da se gasi čuvaj je da ne odleti.

Neće se ugasiti

Samo će sijati novim svetlom.

Nedostajanje

Trenutak da zaboravim

Bio si moja snaga,

Sada si moja slabost.

Bio si moje jutro,

Sada si moja noc.

Bio si moje vecno,

Sada si moja prošlost.

Bio si moje nebo, puno zvezda,

Sada ne vidim svetlost.

Nisam ni znala da te cekam

Na onom peronu

Gde smo rekli zauvek.

Gde smo rekli- samo ti. Tvoje ruke. Nisu mi trebale druge ruke.

Mislila sam da zauvek nije previse.

Da ne moze biti nikad previse.

Ostala sam da cekam i ako su vozovi davno otisli.

I ako se nece vratiti.

I ako ne znam da li si dobro stigao.

A razmisljam o tome.

Treba mi trenutak da zaboravim.

Znam da si tu

Ne verujes da te volim

Da drhtim za tobom,

da si moja plima i oseka

I moje sunce koje me ujutru budi.

Ne verujes da smo zivi 

Pod istim suncem jedno prema drugome okrenuti

a ledja ti osecam i dah koji je dalek.

I ako ne kazes nista

ja znam da si tu.

Sanjaj

Ti možeš da budeš svuda,

Samo te nema kraj mene.

Znaš li kuda te vode putevi, 

da li će neki biti od crvenog kamenja?

Da zalutaš njime i iznenadiš se kada otvoriš oči.

Kada se pojaviš ispred mene i uhvatiš me za ruke

Kao da se ne poznajemo.

I ništa mi ne pričaš o sebi

Samo da voliš boje

I ja se oduševim

I pijemo kafu celog dana negde

I pričamo o bojama.

Kao da je samo to važno.

I ne pitam te kuda ideš

I ne pitaš me kuda idem.

Sutra će biti neki drugi put ispred tebe.

Samo sam sanjala

Da sam na vreme odustala, 

kao što inače odustajem,

Možda bih mirnija bila. 

Možda bih noću spavala bolje 

I ne bih sebe kinjila pitanjima. 

Možda bih ustajala bez čekanja,

Možda bih živela potpuno slobodna.

Da sam odustala ne bi bilo muzike i topline

Kada je baš hladno.

Ne bi bilo reči kada ne znam kuda dalje.

Ne bih maštala i sanjala.

A moji snovi su potpuno realno izgledali.

To mi je bilo dovoljno.

Kao da si tu.

A čekanje se razbije trenutka kada čujem glas.

Ni jedna daljina nije bila dovoljno daleka 

Da ne može da nas poveže.

Ali svaki uzdah je sve teži

I nesto sve manje sanjam...

Ma koliko bili lepi,

Snovi ostaju samo snovi.

Nije sve izgubljeno

Kad se sruši sve

Nikad ne reci sve.

Seti se trenutka 

Makar delića sekunde

Kada si bio živ.

Seti se da sve ne postoji.

Postoji samo trenutak sada

Ta sekunda kada možeš da promeniš mišljenje.

Pa kaži sebi- nije sve tako izgubljeno.

Od trenutka ću napraviti sve.

Tebi

Dala bih ti svoje ruke

Da te grle kada nisam tu.

Dala bih ti svoj glas

Da ti šapuće nežne reči

I miluje dok ti govorim šta želim.

Dala bih ti jutra i večeri da duže maštaš o nama.

Dala bih ti najdužu noć 

Koja ne bi želeo nikada da se završi.

Dala bih ti delić srca, ali ti ne treba.

 Ni ruke, ni noći. 

Nazdravljam

Dižem čašu za nas. 

Za sve ono što smo mogli

Što nas je čekalo iza ugla.

Za sekund sna.

Za trenutak nade.

Nazdravljam za lepotu

Koju bi smo posramili zajedno

Za strast i neprospavane noći,

Za ostvarene dečačke snove.

Za sve duge šetnje

I beskonačne razgovore

Koji se nikada neće dogoditi.

Za svu čežnju i drhtaje,

Za razum i život 

Koji su pobedili bitku.

Za svaki čežnjiv pogled

Za izgovorenu nežnu reč,

Za svaki dodir,

Dižem čašu.

Za sve ono u čemu će druga uživati,

A ti nećeš znati šta ti je zaista potrebno.

Nazdravljam za tvoje oči koje neću gledati.

Koje podsećaju na more.

Trebalo mi je to more.

Mirno naizgled, a kada udješ u njega uzburkano i nemirno.

Sve boje su se ogledale u njegovim talasima.

U njima sam mogla da pronadjem utehu za svako moje osećanje.

Dižem čašu za nedorečenost.

Tek si zavirio u moj svet,

A čitava galaksija je čekala neistražena koju nikada nećeš otkriti.

Za sve što bih ti ispričala,

Za sve što naslućuješ.

Kažeš želiš sve da čuješ,

Ali onda nikada ne bi poželeo da odeš.

A meni ne pripadaš.

Gutalj po gutalj odlazi,

Kada bude bila prazna čaša

Ti ćeš se vratiti u svoj idealan svet.

I nećeš ni slutiti šta smo sve mogli,

Nečeš ni slutiti šta ti zaista treba.

You are never alone

What is distance

When energy can't be held

And silence can't be shut down forever.

What is touch

But a gentle whisper and words that hold you together.

Let's share love under the same sun,

We breathe the same air and send each other fragrance of life.

You are never alone.

Šapati prirode

Čujete li šapate kada ste sami?

Kako vas pozdravlja lišće i priča zaboravljenu priču o tome kako je drvo stasalo.

Drvo govori o deci koja su se igrala ispod njega,

O zaljubljenima koji su trazili hlad dok su ležali ispod njega

I upisivali večne inicijale na kori da rastu zajedno sa drvetom kao njihova ljubav.

Pustite kada ste sami vetru da vas miluje.

Dozvolite sebi da budete sami. 

Da maštate i malo odletite sa pticama u neki drugačiji svet bez tačaka i granica.

Letimo

 Tako si blizu.

Kada bih samo malo jače raširila ruke,

ili popela se na prste mogli bi smo nosevima da se dotaknemo.

Da samo osetimo miris slobode na tren i da te krilima obgrlim 

dok se ne izmigoljiš i odletiš.

U ptice smo se pretvorili.

Koji lete tražeći slobodu.

 Uvek tako daleko,

na drugim krajevima sveta nalazimo deliće sreće

i čuvamo ih dok u srcu znamo da to nije dovoljno.

I nastavljamo da letimo...

nadajući se da ćemo u snovima biti kompletni...

Budite sebi heroj

 Danas sam u razgovoru rekla: "PROMENILA SAM SVOJ ŽIVOT KADA SAM SHVATILA DA NIKO NEĆE DOĆI DA ME SPASI".

Čuli smo je sto puta. Ali sam je zaista i primenila i uzela život u svoje ruke. Lepo je imati podršku i pomoć i preko potrebno. Ali i kada je nemate, shvatite da samo vi kreirate svoj život i sreću, da ste odgovorni za svoje zdravlje i potapšite sebe po ramenu povremeno u svakodnevnoj borbi. Kako kažu- budite sami sebi heroj. Vizuelizujte ono što želite iz sveg srca, i sve dok idete ka tome ima nade da ćete i stići. Ako ne pokušate, nema nade. Držite se svojih uverenja i principa. Dajte sebi oduška.

Da budemo ljudi

 Što daješ srcem niko ti ne može oduzeti. Što voliš od tebe izlazi, tvoja je duša puna. Što si bio iskren tvoja je istina. Sve što radimo dobro naše je pre svega. Ne dajmo to naše, ne prljajmo sebe lažima, neistinom i činjenjem lošeg drugima. Sebe prljamo. A ne čisti se to tako lako. Da budemo ljudi pre svega i možemo da pogledamo jedni druge u oči i stanemo iza svojih reči. Da ne budemo nepošteni prema sebi. Da volimo druge kao sebe same nikada se ne bi ni jedna suza pustila. Da se borimo svakoga dana da budemo ljudi kakva želimo naša deca da budu: iskrena i poštena koja poštuju druge i prave vrednosti.

Poleti

 Koliko vremena provedemo u čekanju nečega ili nekoga? Da ostvarimo nešto što želimo ili čekamo ljubav?

Sutra ne čeka nas, ono dolazi i troši se brže nego što možda želimo. Slivaju se dani i ne čekaju da shvatimo, da porastemo, da ojačamo. To moramo uraditi krišom, da ga prevarimo. To se dešava u trenutku svetlosti, onda kada se smenjuju dan i noć.

Da shvatimo da moramo prestati čekati, jer na neke stvari nikada nećemo biti spremni, neće biti savršenog trenutka. Da uhvatimo taj trenutak svetlosti i jednostavno poletimo.

U svakom od nas živi jedan Jonathan Livingston.