Razlike

Drugačije stene su se razbile

od prejakih talasa.

Drugačije misli su odletele

baš tog trenutka

iz duše slučajnog prolaznika.

Druge stvari su preokupirale

život sedamnaestogodišnje devojke

drugačije osećanje se javilo u njenom srcu.

Pobeda je bila ista.

Potraga za blagom

Svakog dana želim više.
Korak dalje sam od lutanja 

i besciljnog traganja za srećom.
Sve što mi je potrebno nalazim u sebi
dok se preispitujem i preturam po prošlosti 

koja me je ovde dovela.
Koračam napred ostavljajući tragove

pripremajući budućnost za nas svetliju i lepšu.
Ako želiš pruži mi ruku da krčimo zajedno put.                                                                                    Reci mi da to što vidim nije iluzija

i da ono čemu težim može da se dosegne.

Ili me pusti da uradim ono što mislim 

da treba kako bi dosanjala svoje.
Sav pesak ce postati jednoga dana dijamantski prah, videćeš.

Leptir

Sijaju zore dok te držim u naručju.
Dan se smeje
i daje nadu da ćes me razumeti danas
više nego juče.
Da ćemo se smejati više nego juče
i držati za ruke.
Da ćes me gledati u oči dok mi pokazujes šta želiš i grliti najlepše na svetu.
Da ću čuti od tebe još jednu novu reč       i reći svima kako si spremna da porasteš.

Jer mama zna sta osećaš duboko u sebi i ako ne možeš da mi kažeš.
Znam koliko se trudiš da izađeš iz ljušture koja te sputava,
koliko vrediš i koliko srce imaš.
Jednog dana kada nas probudi zora
znam da ćeš mi sve reći.
Koliko toga si želela, a drugi nisu razumeli.
Kako si se osećala dok su te drugi gledali znatiželjno i sa oprezom.
Neki sažaljivo, a neki sa znatiželjom.
Dok su pričali o tebi kao da nisi pored njih, misleći da ne razumeš.
Jednog dana kada nas probudi zora,
znam da ce se izmigoljiti taj najlepši leptir na svetu i spremno uzleteti u visine.

Oproštaj

Svakog dana ja povučem crtu.
Zaboravim sve što je bilo do sada
I pomolim se za bolje sutra.
Za bolje ljude, za bolju sebe.
Da me prošlost uvede u lepše trenutke,
Da mi da znanja da se pametnije borim sa sobom i drugima
I snage da izdržim sve što me čeka sa osmehom.
Da volim više i budem zahvalna za sve što će mi dan doneti.
Jer čovek svakog dana po malo zgreši,
ali jedino kada oprostim sebi i drugima mogu da kažem da sam kročila u danas.

Čežnja

O čežnjo moja nedorečena,
iz grudi mi uzdah uzimaš
i greješ uspomene sanjive i tople.

O prošlosti nedoljubljena,
bacaš mi pred noge bisere i konce
i ogrlicu oko vrata stežeš.

Nedosanjasmo snove,
al' stvorismo nove živote.
Grcamo za njih,
a sećamo se nas. 

Zaborav

Kada se duše spoje   

sve ostalo odlazi u zaborav.

                                                  Samo ostaje pogled izmedju dvoje ljudi                                                    koji se osećaju do srži

 i pesme koje se pišu dahom kojim dišu.

Sve smo želeli i dali.

Ostaje samo čežnja i želja 

da se bar jednom sretnemo negde   

i nemo zagledamo u oči...

                                                                                                    

      

Sećanje

Oprosti što ponovo mislim na tebe,

što mi te šalje jutarnji zrak,

što bdim osluškujućizvuk tvojih koraka

čekajući da mi po ko zna koji pu

iskažeš sva najljubavnija osećanja.

Sve si mi ti pružio,

toliko da sam ostala prazna

kada sam otišla,

jer su moje ruke uvek bile u tvojima

i moje srce zaštićeno od svih.

Plašim se da me kod tebe niko ne čeka,

da su me svi zaboravili i nastavili dalje.

Samo ja neću moći.

Senke

Senke me tvoje prate.

Sustiže me nekadašnja bol svakog dana

i podseća na propuštenu sreću.

Na sve ono što sam želela,

što smo imali,

zašta smo se borili.

Ipak te osećam isto svakog dana,

ljubav ne prestaje preko noći

samo se uspava povremeno,

beži od gordosti i sujete koja je obuzima.

Sve si moje ti.

Uvek će srce moje znati šta ga hrani

i usrećuje.

Samo možda neće imati hrabrosti da se preda.

Popodnevni snovi

Treptaji u vazduhu

podrhtavaju na mojoj koži.

Klizi popodnevni, zagušljivi vazduh

preko mojih stopala,

talasa haljinu i rumeni obraze i usne.

Mirisi obližnjih dućana

mi se uvlače pod nozdrve

i udišem ih zajedno sa vrelinom.

Zamišljam da je blagi povetarac,

dok ležim na vrelom pesku,

daleko od ljudi,

pod pučinom za kojom se skriva Sunce.

Ne osećam korake,

nose me preko usijanog asfalta,

dok letim u drugu stvarnost

gde morska svežina ulazi u pore

i budi čula.

Noć u boji

Noćas su stihovi obojeni

svetlucavim srebrnim zvezdama,

čarolijom boja koje se prelivaju

sa krošnje na stari krov

koju mesečina dahom svojim meša.

Umetnost se stvara u svakom kutku,

gde senka uspavljuje boje

i stvara svoje nijanse

uvodeći nas u svoj crno-beli svet.

Lagano strujanje vazduha osvežava tminu.

Ispijam ledeni gutalj,

zatvaram oči i puštam noći da me vodi.

Mesečeve oči

Sretoh ženu koja je gledala u mesec

i u njemu pronalazila svoj spas.

Široko se osmehivala

usnama nakarminisanim u jarko crveno

dok mi je govorila o svojoj sreći,

lepoti života i ispunjenosti.

Osetila sam kako njeno svetlucanje iz očiju

prenosi meni delić sjaja

i poželeh još.

Pomislih- kakva je to ludost,

šta je to čudesno u mesecu

pa tako obasjava dušu.

Nizale su se reči

i tragična priča njenog života

koja nije opisivala nju.

Život koji živi nije je opisivao,

bila je slobodna.

Shvatih ponovo da način života

nije merilo sreće.

Samo ono što osećamo i pružamo drugima

to smo mi zaista.