Pesničarenje

понедељак

Iščekivanje

Da li ćeš doći sa zvezdama-

obasjan, lep, topao

ili možda baš sada, pri treptaju oka,

stvorićeš se ispred mene raširenih ruku.

Možda jednostavno sediš i dalje

tamo daleko, gde uvek bivaš.

Možda žmuriš i zamišljaš

mene kako ti dolazim...

Samoća

Zašto mi je obećan svet veliki i moćan

u kome je ljubav trebalo da vlada?

U trenutku kada pahuljice

pokažu svoju belinu

i ispune srca svim ljudima

željnim te svetlucave magije,

meni je obećano da neću biti sama.

Rečeno je da dobri ljudi nikad nisu sami,

da oni ne umiru,

da su uvek voljeni, ili ne...

Možda su jednostavno lažni ljudi koje volim.

Pesma njoj

Povikaše da stanem, da se predam,

a ja sam samo želela

da još koji trenutak uživam u slobodi,

u trčanju svim onim stazama

koje sam zapostavila svih ovih godina.

Da te gledam kako se smeješ,

kako plačeš,

kako mi trčiš u zagrljaj.

Da plačem što sam te napustila

uprkos svoj ljubavi koju osećam.

Da tri priznam da si jedina osoba

koja me je toliko podržavala,

koja je verovala u mene,

da se kajem jer sam posumnjala u tvoja osećanja.

Nemojte me vezati,

isuviše dugo se znamo,

a život bez nje može biti nepodnošljiv.

Laska

Nezadovoljstvo sobom.

Unutrašnja borba se nikada neće završiti,

nikada neću pobediti.

Ludosti podržavaju sve moje čežnje

koje su tako dugo pokušavale

da preovladaju mnome

i uspevši, postale moj najveći neprijatelj.

Još uvek tvrdim da pokretač

svih tih bojeva nisam ja,

već tkivo koje povezuje mene u celinu.

I ona sila koja me održava na zemlji

i povremeno odbacuje od tla.

Puštajući me da želim.

Razlike

Drugačije stene su se razbile

od prejakih talasa.

Drugačije misli su odletele

baš tog trenutka

iz duše slučajnog prolaznika.

Druge stvari su preokupirale

život sedamnaestogodišnje devojke

drugačije osećanje se javilo u njenom srcu.

Pobeda je bila ista.

петак

Potraga za blagom

Svakog dana želim više.
Korak dalje sam od lutanja

i besciljnog traganja za srećom.
Sve što mi je potrebno nalazim u sebi
dok se preispitujem i preturam po prošlosti

koja me je ovde dovela.
Koračam napred ostavljajući tragove

pripremajući budućnost za nas svetliju i lepšu.
Ako želiš pruži mi ruku da krčimo zajedno put. Reci mi da to što vidim nije iluzija

i da ono čemu težim može da se dosegne.

Ili me pusti da uradim ono što mislim

da treba kako bi dosanjala svoje.
Sav pesak ce postati jednoga dana dijamantski prah, videćeš.

Sijaju zore dok te držim u naručju.
Dan se smeje
i daje nadu da ćes me razumeti danas
više nego juče.
Da ćemo se smejati više nego juče
i držati za ruke.
Da ćes me gledati u oči dok mi pokazujes šta želiš i grliti najlepše na svetu.
Da ću čuti od tebe još jednu novu reč i reći svima kako si spremna da porasteš.

Jer mama zna sta osećaš duboko u sebi i ako ne možeš da mi kažeš.
Znam koliko se trudiš da izađeš iz ljušture koja te sputava,
koliko vrediš i koliko srce imaš.
Jednog dana kada nas probudi zora
znam da ćeš mi sve reći.
Koliko toga si želela, a drugi nisu razumeli.
Kako si se osećala dok su te drugi gledali znatiželjno i sa oprezom.
Neki sažaljivo, a neki sa znatiželjom.
Dok su pričali o tebi kao da nisi pored njih, misleći da ne razumeš.
Jednog dana kada nas probudi zora,
znam da ce se izmigoljiti taj najlepši leptir na svetu i spremno uzleteti u visine.

Oproštaj

Svakog dana ja povučem crtu.
Zaboravim sve što je bilo do sada
I pomolim se za bolje sutra.
Za bolje ljude, za bolju sebe.
Da me prošlost uvede u lepše trenutke,
Da mi da znanja da se pametnije borim sa sobom i drugima
I snage da izdržim sve što me čeka sa osmehom.
Da volim više i budem zahvalna za sve što će mi dan doneti.
Jer čovek svakog dana po malo zgreši,
ali jedino kada oprostim sebi i drugima mogu da kažem da sam kročila u danas.